Revolucionarni upitnik bi mogao pomoći i doktorima opšte prakse da prepoznaju među svojim pacijentima one čiji stil života ih stavlja u kategoriju najugroženijih.
Foto: Profimedia Foto: Profimedia
Odgovor na pitanje da li ćete biti živi za pet godina ne morate tražiti samo kod lekara, u bolnici ili laboratoriji. Dovoljno je da popunite upitnik na adresi Ubble.co.uk!
Pitanja su jednostavna i neće vam oduzeti više od pet minuta vremena. Posle nekoliko sekundi obrade, možete saznati kolika je verovatnoća da ćete doživeti oktobar 2020. godine.
Autori upitnika, Andrea Gana i Erik Inglson sa Univerziteta Upsala i Karolinska instituta, obećavaju tačnost od 80 odsto ali samo ako je osoba stara između 40 i 70 godina. Postavlja se pitanje zašto samo taj deo populacije.
Upitnik Gane i Inglsona je proizašao iz njihovog istraživanja o predviđanju mortaliteta kod sredovečnih i starijih osoba. Odluka da se posvete isključivo populaciji od 40 do 70 godina starosti je proizašla iz dostupnosti podataka. Umesto da provedu nekoliko godina sakupljajući podatke, Gana i Inglson su se odlučili na korišćenje najveće baze podataka o sredovečnim i starijim ljudima pod imenom UK Biobank.
Osnovana je 2006. godine sa namerom da aktivno pomogne prevenciji, lečenju i istraživanju širokog spektra bolesti. U naredne četiri godine, 500.000 Britanaca, starosti između 40 i 70 godina, dalo je svoje podatke, uzorke krvi i urina te odgovorilo na 655 pitanja o svojim navikama, stilu života, porodičnoj i ličnoj medicinskoj istoriji. Takođe su se obavezali da će sledećih 30 godina svi podaci o njihovom zdravlju i načinu života biti dostupni Biobanci radi daljih istraživanja.
Istraživanje Gane i Inglsona je značajno jer je prvo koje koristi isključivo podatke Biobanke i koje je u potpunosti posvećeno istraživanju veza između smrtnosti i stila života kod sredovečne i starije populacije. Njih su naročito interesovali podaci učesnika koji su preminuli u prvih pet godina postojanja Biobanke. Koristeći njih, Gana i Inglson su došli do zanimljivih zaključaka. Na dugovečnost ženske i muške populacije, koja do prijave u studiju nije imala ozbiljnijih zdravstvenih problema, najviše utiče pušenje.
Za one koji su već imali dijagnoze, poput raka ili srčanih bolesti, faktor dugovečnosti se znatno razlikuje u odnosu na pol. Kod žena se značajno smanjuje ako su imale dijagnozu raka a kod muškaraca ako je opšte zdravstveno stanje loše.
Zahvaljujući ovako velikom uzorku i pre svega veoma detaljnim podacima, Gana i Inglson su mogli da osmisle veoma jednostavan upitnik koji procenjuje verovatnoću umiranja u sledećih pet godina. Žene odgovaraju na 11 a muškarci na 13 pitanja koja se u određenim aspektima veoma razlikuju. Inglson brani ovakvu podelu tvrdeći da svako pitanje predstavlja značajan aspekat života.
Ako je tempo svakodnevnog hoda spor, to je znak da osoba ima već problema sa zdravljem i najverovatnije ima dijagnozu neke srčane bolesti. Broj automobila koje poseduje muški ispitanik daje podatke o njegovom socio-ekonomskom statusu, ali se to pitanje ne može pronaći u ženskom upitniku. Utvrđeno je da na dug život pozitivno utiče život u zajednici, te su i pitanja vezana za ovu temu pronašla put do upitnika.
U junu 2015. godine, Gana i Inglson su objavili članak sa svojim saznanjima u britanskom medicinskom časopisu Lancet te lansirali upitnik na gorepomenutoj Internet adresi. Sajmon Tompson i Piter Vilejt sa Univerziteta Kembridž su pohvalili švedske istraživače jer su uspeli da osmisle pitanja koja stvarno oslikavaju rizik od umiranja.
Međutim, smatraju da upitnik u celosti ne prepoznaje trenutne ili buduće zdravstvene probleme poput visokog krvnog pritiska ili prekomerne debljine koji značajno utiču na smanjenje životnog veka. Inglsonov odgovor na to je bio da se vrednost upitnika upravo ogleda u tome da se ljudi zapitaju zašto imaju loše rezultate i kako bi to mogli da promene.
Upitnik bi mogao pomoći i doktorima opšte prakse da prepoznaju među svojim pacijentima one čiji stil života ih stavlja u kategoriju najugroženijih. On smatra da povećanje fizičke aktivnosti, poboljšanje ishrane i prestanak pušenja značajno smanjuju rizik od umiranja te da će se mnogi okrenuti ka zdravijem životu ako ne budu bili zadovoljni rezultatima njegovog upitnika.
Gana posmatra njihov rad kao uzbudljivu prekretnicu jer nije potrebno da se ispitanici podvrgavaju laboratorijskim ispitivanjima te ih svega nekoliko klikova deli od saznanja koliko su im šanse za dug život i posredno da dobiju procenu opšteg stanja svoga zdravlja.
Nema komentara:
Objavi komentar